Келишув битимини тасдиқлаш институтининг жамиятимиздаги роли

Ҳаммамизга маълумки кейинги вақтларда давлат, давлат ташкилотлари, жисмоний ва юридик шахслар ўртасига мулкий низолар кўпайиб кетганлиги сабабли фуқароларнинг хаёти ва соғлиги билан боғлиқ кўплаб ҳуқуқбузарликлар содир этилмоқда. Мулкий низолар эр ва хотин ўртасида ва бир оила аъзоларининг ҳам ўзаро келишмовчиликларига сабаб бўляпти. Вақтлар ўтиши билан бу турдаги низолар биринчи авлоддан кейинги авлодга ҳам ўтиб боряпти. Хозирда Ўзбекистон Республикаси Олий суди ва қуйи судлари томонидан аҳолининг муаммоларини енгиллаштириш борасида кенг кўламли ишлар амалга оширилмоқда. Буларга судьяларимиз томонидан аҳоли орасида ҳуқуқий онгни ошириш мақсадида сайёр суд мажлислари ва сайёр қабулларни ташкил этилишини мисол қилиб кўрсатишимиз мумкин. 

Мисол учун куни кеча фуқаролик ишлари бўйича Қўқон туманлараро суди томонидан даъвогар А нинг жавобгар Б ва Давлат нотариал идорасига нисбатан қонун бўйича меросга бўлган ҳуқуқ тўғрисидаги гувоҳномасини ҳақиқий эмас деб топиш ҳақидаги фуқаролик иши юзасидан тарафларнинг келишув битимини тасдиқлаш ҳақидаги аризаси сайёр суд мажлисида кўриб чиқилди.

Суд мажлиси давомида ушбу низодан кейин қандай низолар келиб чиқиши ва унинг оқибатлари ҳақидаги тушунтиришлар натижасида даъвогар А ҳамда жавобгар Б судга ариза билан мурожаат қилиб, келишувга эришганликларини, келишув битими тузганликларини билдириб, суддан келишув битимини тасдиқлаб беришни сўрашди.

Иш ҳужжатларидан аниқланишича, низоли уй давлат нотариал идораси томонидан қайд этилган олди-сотди шартномасига асосан тарафларнинг онаси мархума В га тегишли бўлган. Тарафларнинг онаси 01.10.2014 йилда вафот этган. Мархумадан қолган мулкка нисбатан унинг фарзандлари А ва Б лар тенг улушларда қонун бўйича биринчи навбатдаги ворислик ҳуқуқига эга. Шундай бўлсада, давлат нотариал идора томонидан 2015 йилдаги реестрга 2999-сон билан қайд этилган мархуманинг фарзанди (жавобгар) Б га низоли уйга нисбатан ягона меросҳўр экани ҳақида қонун бўйича меросга бўлган ҳуқуқ тўғрисида гувоҳномаси берилган. Мерос гувоҳномаси 2016 йилда Кадастр агентлиги томонидан белгиланган тартибда давлат рўйҳатидан ўтказилган. Давлат нотариал идорасининг 2015 йилдаги реестрга 2999-сон билан қайд этилган қонун бўйича мерос гувоҳномасини расмийлаштирилишида жавобгар Б томонидан нотариусга ўзидан бошқа меросхўр йўқлиги ҳақида ариза берилган ҳамда м.ф.й томонидан шу мазмундаги маълумотномаси тақдим этилган.

Мархумнинг фарзанди яъни (даъвогар) А мерос ишига жалб қилинмаган, нотариал идорасига чақирилмаган, у мерос улушидан воз кечмаган. Меросхўр А нинг мархум онаси В дан қолган мулкдан мерос олиш ҳуқуқи бузилган. Тарафлар томонидан судда келишув битими тузишиб, судга ариза билан мурожаат қилиб, унда келишув битимини тасдиқлашни сўрашди.

Келишув битимига кўра:-Даъвогар А жавобгар Б ва Давлат нотариал идорасига нисбатан низоли уй юзасидан Давлат нотариал идораси томонидан 2015 йилдаги реестрга 2999-сон билан қайд этилган қонун бўйича меросга бўлган ҳуқуқ тўғрисидаги гувоҳномасини ҳақиқий эмас деб топиш ҳақидаги даъво талабидан бутунлай воз кечди. Низоли уй 2015 йилдаги реестрга 2999-сон билан қайд этилган қонун бўйича меросга бўлган ҳуқуқ тўғрисидаги гувоҳномасига асосан жавобгар Б нинг тўлиқ эгалигида қолади. Жавобгар Б томонидан суд мажлиси куни даъвогар А га 4000 (тўрт минг) АҚШ доллари миқдоридаги нақд пул маблағи сайёр суд мажлисини ўзида далолатнома ва тилҳат асосида расмийлаштириб топширилди.

Келишув битими тарафларнинг манфаатларигагина тааъллуқли бўлиб, уларнинг иҳтиёрий хоҳиш-иродасига кўра тузилди, келишув битими учинчи шахсларнинг ёки давлатнинг манфаатларига зид келмайди. Қонун ҳужжатларига мувофиқ келади. Тарафларга келишув битими тузишнинг ҳуқуқий оқибатлари Ўзбекистон Республикаси ФПКнинг 124-моддаси, 126-моддаси билан мазмунан таништирилиб, ушбу низо юзасидан судларга иккинчи марта мурожаат қилишларига йўл қўйилмаслиги тушунтирилди.

Суд тарафлар ўртасида тузилган келишув битими тарафларнинг манфаатларини кўзлаб тузилганлигини, битим ва шартлари бошқа шахсларнинг манфаатларига зид келмаслигини назарда тутиб Ўзбекистон Республикаси ФПКнинг 124-моддаси 4-бандига кўра, тарафлар томонидан  тузилган келишув битимини тасдиқлаб, фуқаролик ишини иш юритишдан тугатишни лозим топди.

Юқоридаги холатдан кўриниб турибдики суд томонидан, йиллар давомда ечимини топмаётган шу каби масалалар билан мурожаат қилаётган жисмоний ва юридик шахсларнинг аризаларини кўриб чиқишда, имкон қадар муаммони ҳал этишда, келишув битимини тасдиқлаш институтининг роли катта аҳамият касб этмоқда.

Фарғона вилоят судининг судьяси
Муҳаммаджон Урмонов

Инсон ҳуқуқлари бўйича вакили (омбудсман) фаолиятини такомиллаштирилади

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг инсон ҳуқуқлари бўйича вакили (омбудсман) институтининг инсон ҳуқуқлари ва эркинликларини ҳимоя қилиш бўйича мустақил миллий институт сифатидаги аҳамиятини янада ошириш, Омбудсман фаолиятининг институционал асосларини такомиллаштириш, фуқаролар ҳуқуқ ва эркинликларига риоя этилишини таъминлаш борасидаги ваколатларини ва ҳудудлардаги иштирокини кенгайтириш, Омбудсман фаолиятига ахборот-коммуникация технологияларини кенг жорий қилиш мақсадида, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 10 сентябрдаги ПФ-6312-сонли “Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Инсон ҳуқуқлари бўйича вакили (омбудсман) фаолиятини такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Фармони қабул қилинда.

Ушбу Фармонда инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш соҳасида давлат сиёсатини шакллантириш ва уни амалга оширишда иштирок этиш, давлат органлари ва ташкилотлари, шу жумладан ҳуқуқни муҳофаза қилувчи ва назорат қилувчи органлар томонидан инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатлари тўғрисидаги қонунчиликка риоя этилиши устидан таъсирчан парламент назоратини амалга ошириш, инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатлари ҳимоя қилиниши кафолатларини, шу жумладан уларнинг бузилиши тўғрисидаги мурожаатларни кўриб чиқиш орқали таъминлаш, инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларини таъминлаш соҳасидаги қонун ҳужжатлари нормалари ва талабларининг амалда рўёбга чиқарилаётганлигини ўрганиш ҳамда уларни такомиллаштириш юзасидан таклифлар тайёрлаш, ҳаракатланиш эркинлиги чекланган шахслар сақланадиган жойларда қийноққа солиш ҳамда бошқа ғайриинсоний ёки қадр-қимматни камситувчи муомаланинг олдини олиш бўйича таъсирчан чораларни кўриш, инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатлари бузилган ҳолатлар ҳақидаги хабарларни ваколатли давлат органлари, мансабдор шахслар ва нодавлат ташкилотлар вакиллари билан биргаликда текшириш, аҳоли орасида инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларини таъминлаш ҳамда ҳимоя қилиш соҳасидаги халқаро ва миллий қонунчилик нормаларини тарғиб қилиш, шунингдек, аҳолининг ҳуқуқий онги ва ҳуқуқий маданиятини оширишга кўмаклашиш, инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларини таъминлаш соҳасида халқаро ҳамкорликни ривожлантириш омбудсманнинг фаолияти инсон ҳуқуқлари ва эркинликларини ишончли ҳимоя қилишни таъминлашдаги энг устувор вазифаси этиб белгиланди.

Шунингдек, Олий Мажлис палаталарининг Омбудсманнинг жойларда доимий асосда ишловчи минтақавий вакиллари лавозимларини жорий қилиш тўғрисидаги таклифи маъқулланди.

Омбудсманнинг минтақавий вакиллари фаолиятини доимий асосда йўлга қўйиш учун 2022 йил 1 январдан Давлат бюджети ҳисобидан молиялаштириладиган қўшимча 14 та штат бирлиги ажратилди.

Инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларига риоя этилишини таъминлаш, инсон ҳуқуқлари мониторингини ташкил этиш ва ўтказиш, фуқароларнинг шикоятларини қабул қилиш ва кўриб чиқиш, уларнинг бузилган ҳуқуқларини тиклашда кўмаклашиш, ўз ташаббуси билан ёки мурожаат муаллифининг илтимосига кўра, мурожаатни экспертлар, мутахассислар ва манфаатдор ташкилотлар вакилларининг иштирокида кўриб чиқишни ташкил қилиш, ушлаб турилган, қамоққа олинган, маъмурий жазо ўтаётган ва озодликдан маҳрум қилинган шахслар билан учрашув ва суҳбатлар ўтказиш, инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларига риоя қилиш ва уларни ҳимоя қилиш соҳасидаги ахборот-маърифий ишларни маҳаллий давлат ҳокимияти органлари, оммавий ахборот воситалари вакиллари ва фуқаролик жамиятининг бошқа институтлари билан биргаликда амалга ошириш омбудсман минтақавий вакилларининг асосий вазифалари этиб белгиланди.

Омбудсманнинг минтақавий вакиллари ўзларининг фаолиятида бевосита Омбудсманга ҳисобдордир, ҳудудларда инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларига риоя қилиниши аҳволи бўйича тегишинча Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгеси, халқ депутатлари вилоятлар ва Тошкент шаҳар Кенгашларига ҳар йили маъруза тақдим қилади, ҳудудларда жойлашган давлат органлари ва ташкилотларига монеликсиз киради ва уларнинг мансабдор шахслари томонидан зудлик билан қабул қилинади, маҳаллий давлат ҳокимияти органлари Омбудсман минтақавий вакиллари фаолиятига кўмаклашади.

Фарғона вилоят судининг судьяси
Мохира Мусаханова

Konstitutsia: ta`lim va yoshlar

  • “Har bir davlat o‘z istiqlol va taraqqiyot yo‘lini tanlar ekan, xalq farovonligini ta’minlashga xizmat qiladigan eng muhim maqsad va vazifalarini o‘zining Konstitutsiya – asosiy qonunida mustahkamlab oladi. Binobarin, o‘z xalqining hohish-irodasi, dili va tilidagi ezgu niyatlariga hamohang konstitutsiyaga ega bo‘lgan mamlakat o‘zi belgilagan yuksak marralardan hech qachon og‘ishmasdan, doimo oldingaqkarab boradi.”  Sh.Mirziyoyev
  • Yangi ming yillikning boshi XXI asr oʻzbek xalqi uchun Oʻzbekistonni buyuk davlatga aylantirish va inson huquqlari mustahkam bo‘lgan farovon hayot qurish asri bo‘ldi. Davlat jamiyat hayotining barcha sohalarida tub yangilanish va bunyodkorlik ishlarini keng ko‘lamda amalga oshirmoqda.
  • Istiqlolga erishgach, mamlakatimiz taraqqiyotidagi barcha o‘zgarishlar, yangilanish va yutuqlar zamirida Konstitutsiya yotadi. Bugun Konstitutsiya to‘grisida, uning ma’no-mazmuni va mustahkam tamoyillari haqida so‘z yuritar ekanmiz, asosiy Qonunimizda birinchi navbatda shaxs manfaatining davlat manfaatlaridan ustun kelishi, inson, uning huquq va erkinliklar. eng oliy qadriyat sifatida muhrlangan.
  • Asosiy Qomusimizda belgilab qo‘yilgan me’yorlarning qanchalik hayotda o‘z ifodasini topayotganini o‘sib kelayotgan yosh avlodning Konstitutsiya va uning asosida qabul qilingan qonunlarning mazmun-mohiyati to‘g‘risida huquqiy bilimga ega ekanligi, huquqiy ong va huquqiy madaniyatining yuksakligi muhim ahamiyat kasb etadi.
  • Hozirgi bosqichda ta’lim madaniyatni shakllantirish, shaxs kamoloti va demokratik qadriyatlarni mustahkamlashning eng muhim omilidir. Taʼlimga sarmoya kiritish samaradorligi Jahon banki hisobotida ham berilgan boʻlib, xalqaro ekspertlar tomonidan oʻtkazilgan tadqiqotga koʻra, taʼlimga yoʻnaltirilgan 1 dollar sarmoya mamlakatga 3-6 dollar foyda keltirishi taʼkidlangan. Bunda O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi ta’lim sohasini rivojlantirishda asosiy o‘rin tutadi, chunki aynan qonunchilik normalari nafaqat chegaralarni, balki butun ta’lim jarayoni quriladigan tamoyillarni ham quradi.
  • Ta’kidlash joizki, O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining yangi tahririda ta’lim masalalariga bag‘ishlangan alohida modda bor. 50-moddaga muvofiq, har bir shaxs bevosita ta’lim olish huquqiga ega, davlat uzluksiz ta’lim tizimining rivojlanishini ta’minlaydi, maktabgacha ta’lim va tarbiyani rivojlantirish uchun shart-sharoitlar yaratadi; davlat esa bepul umumiy o‘rta va boshlang‘ich kasb-hunar ta’limini kafolatlaydi.
  • Konstitutsiyaga ta’lim olish huquqi to‘g‘risidagi moddaning kiritilishi fuqarolar uchun juda ko‘p imtiyozlar beradi:
  • Birinchidan, bu ta’limni insonning asosiy huquqi sifatida tushunishni kuchaytirishga yordam beradi.
  • Ikkinchidan, ushbu huquqning mustahkamlanishi uning yanada ishonchli va barqaror himoya qilinishini ta’minlaydi.
  • Uchinchidan, aniq me’yor va tamoyillarga asoslangan qulay ta’lim muhitini yaratishga xizmat qiladi, bu esa mamlakat ta’limini rivojlantirishga xizmat qiladi.
  • To‘rtinchidan, bu barcha fuqarolar uchun ta’lim olishda ko‘proq teng imkoniyatlar yaratishga yordam beradi va natijada ijtimoiy tengsizliklarni kamaytiradi.
  • Alohida ehtiyojlarga ega bo‘lgan bolalar uchun ta’lim tashkilotlarida inklyuziv ta’lim va tarbiyaning tashkil etilishi, ularni hamma qatori umumiy maktablarda ham o‘qishini yo‘lga qo‘yilishi Yangi O‘zbekistonda inson qadri tamoyilining amaliy ifodasi hisoblanadi.
  • Konstitutsiyada davlat maktabgacha ta’lim va tarbiyani rivojlantirish uchun shart-sharoitlar yaratishi va boshlang‘ich professional ta’lim bepul ekanligi ham belgilangan. O‘zbekistonda ta’limni rivojlantirishga doimiy e’tibor qaratilib, bu yil sayin ortib bormoqda. O‘tgan yillar davomida salmoqli natijalarga erishilganini alohida ta’kidlash lozim. Maktabgacha ta’lim muassasalariga qamrab olish darajasi 27,7 foizdan 71,8 foizga, maktablar soni 9719 tadan 10522 tag yetdi. Oxirgi  yillarda oliygohlar soni 77 tadan 210 taga, ularga qabul esa, 5 baravarga ortib, talabalar soni 1 millionga, oliy ta’lim qamrovi – 9 foizdan 38 foizga oshdi. Davlat grantlari soni ham 2 baravar ko‘payib, 40 mingtaga yetdi, shundan, magistratura uchun – 5 baravar ko‘paydi.
  • Konstitutsiyada yoshlar masalasi alohida bob darajasiga olib chiqilishi Yangi O‘zbekistonda yoshlar siyosati ustuvor ekanligiga yaqqol ishoradir.
  • Aholimizning 18 milliondan ortig‘i yoshlar ekanligi, ushbu ko‘rsatkich 2040 yilga borib, 25 millionga yetishini hisobga olib, Konstitutsiyaga yoshlar masalasiga alohida bob kiritilgani muhim ahamiyatga egadir.
  • Yoshlarning shaxsiy, siyosiy, iqtisodiy, ijtimoiy, madaniy, ekologik huquqlari himoya qilinishini ta’minlash, jamiyat va davlat hayotida faol ishtirok etishini rag‘batlantirish, ularning ma’naviy, intellektual, ijodiy, jismoniy va axloqiy jihatdan rivojlanishi, o‘z huquqlarini amalga oshirishi uchun shart-sharoitlarni yaratish majburiyatini davlat o‘z zimmasiga olishi yoshlar hayotda o‘zlarini to‘laqonli namoyon etish imkoniyatini ta’minlaydi.
  • Ta’limga sarmoya kiritish mamlakat kelajagiga sarmoya kiritish ekanligini hisobga olsak, oliy ta’limni rivojlantirish nafaqat yuqori malakali kadrlar tayyorlash, balki ijodiy fikrlash, izlanish va yangi texnologiyalarni ishlab chiqishni rag‘batlantiradi. Bu omillar zamonaviy dunyo muammolariga muvaffaqiyatli moslasha oladigan barqaror jamiyatni shakllantirishga yordam beradi.
  • Xulosa o‘rnida shuni ta’kidlash joizki, Konstitutsiyamizaga ta’limga alohida urg’u berilishi, ta’limni rivojlantirishga yo‘naltirilgan sarmoya kelajakka, xalq farovonligi va intellektual yuksalishini ta’minlaydigan sarmoyadir. Yoshlarni innovatsion jamiyat qurishda mas’uliyatli va samarali rollarga tayyorlash uchun ta’limning yuqori standartlariga zudlik bilan intilish muhim ahamiyatga ega.
  • Fuqarolik ishlari bo‘yicha O‘zbekiston tumanlararo sudi
    sudyasi Azizjon Turdaliyev

“Конституция – инсон ҳуқуқларининг ҳимоячиси” мавзусида ёш ҳуқуқшунослар билан маҳорат дарси бўлиб ўтди

Ёш ҳуқуқшуносларни судлар фоалияти билан таништириш, уларни бу борадаги билим ва кўникмаларини ошириш мақсадида Фуқароларнинг Ўзбекистон Республикаси Конституцияси 2024 йил 3 декабрь куни Фарғона вилоят суди раиси ўринбосари О.Хасанов томонидан “Конституция – инсон ҳуқуқларининг ҳимоячиси” мавзусида Фарғона вилояти юридик техникуми биносида маҳорат дарси ўтказилди.

Ўтказилган ўқув семинарида 2023 йил 30 апрель куни бўлиб ўтган умумхалқ референдумида халқимиз томонидан янги таҳрирдаги Ўзбекистон Республикаси Конституциясини қабул қилиниши инсон ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлашда мамлакатимизда янги даврни бошлаб берганлиги, 1992 йил 8 декабрда мамлакат парламенти томонидан қабул қилинган Ўзбекистон Республикаси Конституцияси мустақиллик йилларида ислоҳотлар талаби асосида босқичма-босқич такомиллаштириб борилганлиги, Конституцияга ўтган йилларда асосан давлат ҳокимияти органлари фаолиятини такомиллаштириш билан боғлиқ ўзгартишлар киритилганини, янгиланган Конституцияга киритилган ўзгартиш ва қўшимчалар, ўз навбатида, Ўзбекистон давлати моҳиятини ўзгартириб юборганлиги, унда Ўзбекистон ижтимоий давлат экани ва мамлакатимизда “инсон-жамият-давлат” тамойили устуворлиги эътироф этилганлиги, 2023 йил 1 майдан кучга кирган Ўзбекистон Республикаси Конституцияси, айтиш мумкинки, 65 фоизга янгиланганлиги, Конституцияга 10 та асосий ўзгартиш киритилганлиги, бунга қадар 1992 йилдан буён конституцияга жами 15 марта ўзгартиш киритилганлиги, ўзгаришлар кўлами катталиги сабабли, ҳужжатнинг янги таҳрири қабул қилинганлиги, янгиланиш натижасида, бош қомусдаги моддалар сони 128 тадан 155 тага, ундаги нормалар эса 275 тадан 434 тага ошганлиги ёритиб ўтилди.

Ўтказилган ўқув семинар машғулоти савол-жавобларга бой бўлиб, ёш ҳуқуқшунослар судлар фаолиятига оид ҳамда бошқа ўзларини қизиқтирган ҳуқуқий мавзуларда саволлар беришди. Фарғона вилоят суди раиси ўринбосари О.Хасанов томонидан берилган саволлар бўйича асослантирилган жавоблар берилди.

Учрашув якунида фаол қатнашган талаба ёшларга эсдалик учун китоблар совға қилинди.

Фарғона вилоят суди

  ахборот хизмати

Ахборот технологиялари – замон талаби!

Сўнгги йилларда судлар фаолиятига замонавий ахборот технологияларини кенг жорий этиш бўйича амалга оширилган ишлар фуқаролар ва тадбиркорлик субъектларига ўз ҳуқуқлари ва манфаатларини ҳимоя қилиш учун судга мурожаат қилишни эркинлаштириш, умуман олганда одил судловга эришиш самарадорлигини ошириш ҳамда судлар фаолиятида очиқлик ва шаффофликни таъминлаш имконини бермоқда.

Шу билан бирга, бугунги кунда судларда ишларни кўришда бир қатор вазирлик ва идоралар билан маълумотлар алмашинувининг йўлга қўйилганлиги, уларнинг ахборот тизимлари ўзаро интеграция қилинганлиги сабабли тегишли маълумотлар судлар томонидан тез ва аниқ ҳолда олинмоқда. Бу эса, ишларни қисқа муддатларда ва қонуний ҳал этиш имконини яратиб бермоқда. Бундан ташқари, судлар томонидан фуқаролар ва тадбиркорларга кўрсатиладиган интерактив хизматлар тури кенгайтириб борилмоқда.

Суд ҳокимияти органлари фаолиятини рақамлаштириш, судлар ва бошқа идоралар ўртасида маълумотлар алмашинувини яхшилаш, шунингдек, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил
24 июлдаги “Судлар фаолиятини янада такомиллаштириш ва одил судлов самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги ПФ–6034-сон Фармони ижросини таъминлаш мақсадида Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Суд ҳокимияти органлари фаолиятини рақамлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори қабул қилинди. Ушбу Фармон ва Қарорларни қабул қилишдан кўзланган асосий мақасад халқимизни одил судловга бўлган ишончини ошириш ва судларга мурожаат қилишда фуқароларга қулай шарт-шароит яратишдан иборатдир. Хўш, судлар давлат раҳбари томонидан олиб борилаётган одил судловни амалга ошириш борасидаги сиёсатга қандай жавоб қайтармоқдалар: бунга қуйидаги ҳолатлар жавоб бўлади.

Судларга электрон тизим орқали, хусусан суд манзили, давлат божи ставкалари ва бошқа судга оид маълумотларга эга бўлиш учун www.суд.уз сайти ҳамда давлат божи ва почта харажатларини тўлашга банк реквизитларини олиш учун Ўзбекистон Республикаси Олий судининг электрон тўлов тизими ҳисобланган биллинг.суд.уз сайти жорий қилинди, натижада фуқаролар қаерда бўлишидан қатъий назар, судга тақдим этадиган даъво ариза, ариза ҳамда шикоятларни электрон шаклда судга йўллаш имкониятига эга бўлди. Судлар томонидан қабул қилинган ҳал қилув қарори ва ажримларни суд биносига келмаган ҳолда, электрон шаклда олиш имкони пайдо бўлди. Бу эса, фуқаролар томонидан суд биносига келиб-кетишда сарф этиладиган йўл ҳақи билан боғлиқ харажатларни, шунингдек, сарфланадиган вақтни тежаш имконини берди. Пировард натижада эса, судлар томонидан фуқароларга суд ҳужжатларини коғоз кўринишида беришда сарф этиладиган ресурсларни тежашга эришилмоқда.

Хулоса ўрнида шуни таъкидлаш жоизки, судлар фаолиятига замонавий ахборот технологияларини кенг жорий қилиниши жисмоний ва юридик шахсларнинг одил судга бўлган ишончини ошириш билан бир қаторда, сансалорликларни олдини олиб, ортиқча сарф-харажатни ва энг муҳими вақтни тежашга дастуруламал бўлиб хизмат қилмоқда.

М.Махмудов,
Фарғона вилоят суди судья катта ёрдамчиси

Skip to content